Nakon odrađenih ,,Pet koraka'' na Platku, Rachela je prohodala Guslicu, Snježnik (1505 m/nm) i za finale se popela na Risnjak (1528 m/nm). Naoko ništa nemoguće i sasvim obična hodnja no Rachela ima cerebralnu paralizu (CP) i njoj nije to sasvim obična hodnja. Do svoje osme godine koristila je 'kolica' pa potom 'štake', no što je volja? Završila je pravni fakultet i radi u struci.

Ono što mi ljubitelji/prijatelji planina smatramo pod normalnim ili malo zahtjevnijim usponom za nju je takva hodnja bila prije odrađenih ,Pet koraka' nepremostiva prepreka.

Volja? 01.ruja 2024. Godine volja joj je rekla idem, put smo mi odabrali. Svi koji su se popeli na Risnjak (mi iz pravca Vilja) znaju koliko je taj put zahtijevan, nema lakšeg ili težeg puta (osim penjačkoga smjera). Do vrha od doma vodi samo jedan put i to uz pomoć postavljenih sajli.

Do Schlosserov doma relativno je lako, samo zadnjih pedesetak metara potrebno je Racheli dati ruku. (dom ne radi.) No nastavak uspona prvo kroz klek a potom po stijenama uz pripomoć sajli je izuzetno zahtijevan uspon za osobu koja boluje od CP-a.

Srećom pa nije znala što je čeka. Volja? Damir (planinarski vodič HPS-a) je Rachelu opremio ferata setom (kao da se spremamo na feratu) Stalno ju je ima na navezu. Volja. Rachel se popela do ,volana'. Slike prikazuju sam dio uspona, ono što se ne vidi su noge. Ponegdje su stepenice veće i od pola metra što je Racheli skoro pa nemoguće za proći (nemoguća misija). No, što je pola metra kada je volja tu?

Vidici s vrha Risnjaka su izuzetno dojmljivi. Zbog njih se sav trud isplatio. Silazak je bio zahtjevan no puno je lakše prošao nego li uspon.

Za kraj, Racheli svaka čast na još jednom vrhu no Damiru koji ju je cijelo vrijeme imao na navezu, Lidiji koja je bila tu i pružila ruku te Ivanu koji je uz pruženu ruku i to dokumentirao zahvala na volji i želji da nekom ostvare snove.